Tajland putopis - Plaže, cene, noćni život i saveti za putovanje

Kada se prvi put spusti topli, vlažni vazduh Tajlanda na ramena, znate da ste stigli negde gde se život odvija po drugačijim pravilima. Pataja, grad koji nikada ne spava, već decenijama mami putnike svih generacija svojom eksplozivnom mešavinom rajskih plaža, beskrajne zabave i ulične hrane koja budi čula. U ovom detaljnom vodiču, otkrićemo šta ova destinacija zaista nudi - od skrivenih uvala i komercijalizovanih plaža, preko cena ležaljki i osveženja na obali, do noćnih klubova u kojima muzika trešti do ranih jutarnjih sati.

Kako se kretati - Bahtbus, trajekt i privatni prevoz

Razumevanje lokalnog prevoza ključno je za svakog ko želi da istraži Pataju i okolna ostrva bez nepotrebnog trošenja novca. Osnovno prevozno sredstvo je bahtbus - plavi kamionet sa klupama u zadnjem delu, koji funkcioniše kao deljeni taksi. Vožnja do glavnog sela najčešće košta svega 30 thb, što je gotovo smešno u poređenju sa evropskim cenama prevoza. Ipak, treba biti oprezan - vozači ponekad pokušavaju da naplate više turistima koji ne poznaju sistem, pa je dobro unapred znati uobičajenu tarifu.

Za odlazak na obližnja ostrva, poput Koh Larna, koristi se trajekt. Redovna linija naplaćuje 30 thb u jednom pravcu, a vožnja traje oko 45 minuta. Postoji i privatni trajekt sa pirs-a na kraju plaže, čija je cena 100 thb u jednom smeru. Razlika od tih 40 thb u odnosu na kombinaciju bahtbusa i redovnog trajekta (ukupno oko 60 thb) ponekad je vredna manje cimanja, naročito kada ste umorni od silnih vožnji i presedanja.

Plaže Pataje i okoline - Raj izgubljen u komercijalizaciji

Kada se na internetu traži najlepša plaža u okolini Pataje, često iskače Tawaen na Koh Larnu. I zaista, ne sumnja se da je u jednom trenutku to i bila - kristalno more, beli pesak, savršenstvo prirode. Međutim, teška komercijalizacija uzela je svoj danak. Trajekt direktno pristaje na dok udaljen od same plaže, a ono što sledi nakon iskrcavanja ume da bude pravi kulturološki šok.

Naročito u periodu masovnih odmora, plaža biva bukvalno preplavljena turistima. Grupe sa vodičima i zastavicama, dovikivanje, selfi štapovi na svakih pola metra, ljudi obučeni u dugim rukavima direktno u vodi - sve to stvara utisak tematskog parka, a ne tropske idile. Glasni gliseri i jet ski dominiraju morem, uništavajući svaki osećaj mira. Zbog svega toga, mnogi posetioci sa ove plaže beže glavom bez obzira, vraćajući se natrag ka Samae i Tien plažama, gde je atmosfera znatno opuštenija.

Cene na Tawaen plaži dodatno odbijaju. Ležaljke se naplaćuju 50 thb u gornjim redovima, odnosno 100 thb u prvim redovima do mora. Pivo dostiže cenu od 80 thb, a sveži kokosov orah 50 thb. Restorani i kafići smešteni iza plaže, kojih ima na pretek, bezobrazno su skupi - gotovo duplo u odnosu na iste objekte u Pataji. Srećom, u blizini pristaništa nalazi se stajalište bahtbuseva, pa se može lako emigrirati natrag. Vožnja do Tien plaže košta oko 40 thb.

Cene na obali - Ležaljke, piće i sitni troškovi

Planiranje budžeta za dan na plaži zahteva poznavanje osnovnih cena. Na popularnim mestima, kao što je pomenuta Tawaen, ležaljka u prvom redu ide i do 100 thb, dok se u drugom i trećem redu cena spušta na 50 thb. Ovo su standardne tarife koje se ne mogu mnogo cenjkati, jer su vlasnici ležaljki ujedinjeni u održavanju nivoa cena.

Što se tiče osveženja, veliko pivo na plaži košta oko 80 thb, što je i dalje pristojno u poređenju sa evropskim letovalištima, ali osetno skuplje nego u prodavnicama u gradu. Kokosov orah, savršen za hidrataciju u tropskoj vrućini, naplaćuje se 50 thb. Zanimljivo je primetiti kako cene rastu kako se približavate samoj vodi - isti kokosov orah koji na ulici u Pataji košta 30 thb, na plaži dostiže gotovo duplu vrednost.

Noćni život Pataje - Walking Street i dalje odoleva

I pored svih udara - ruskog, kineskog, regularnog turizma - i pokušaja da se Pataja pretvori u mesto za porodično letovanje, stara Pataja i dalje odoleva. Ne da lako svoj status prestonice greha. Ulice su žive noću, pune ljudi, a žurka traje do ranih jutarnjih sati u najbukvalnijem smislu. Go-go klubovi, barovi duž Soi 6, saloni za masažu u LK Metro i Soi Honey zoni - sve je i dalje tu. Ipak, centar svega - i adult i regularne zabave - ostaje Walking Street.

U ponudi su klubovi poput Insomnia, Lucifer, 808, Marine Disco, Mixx, Gulliver's i Miami. Svi su smešteni u Walking Streetu i, nažalost, ne nudi se prevelik izbor stilova muzike - house, dance hitići i hip-hop apsolutno dominiraju. Ako čujete nešto drugo, to će biti u house miksu. Na vama je samo da izaberete enterijer u kome ćete slušati isto.

Kada kažemo "regularni klubovi", to ipak treba uzeti sa rezervom. Recimo da barem osam do deset devojaka u njima deluje domicilno - iako ne toliko očito i jednosmerno kao u go-go klubovima i beer barovima, ali opet i ne previše diskretno će vas podsetiti da ste u Pataji, gde je zakon jednostavan: no money, no honey. Ipak, ovo su mesta gde možete izaći kao par ili u isključivo ženskom društvu, a da se ne osećate baš neprijatno. Pozitivno je što obezbeđenje u većini ovih mesta ne dozvoljava ulaz maloletnicama i transvestitima, pa tu vrstu neprijatnosti barem nećete imati. Takođe, ne dozvoljava se ulaz vidljivo alkoholisanim osobama, niti unos oružja, pa su incidenti svedeni na minimum.

Naročito je zanimljivo što ovde nema starosne diskriminacije - ljudi sedih kosa i ozbiljnijih godina prilično su regularna pojava. Naravno, dominira mlađa populacija, i lokalna i turistička, ali sa 35 ili 40 godina ne osećate se kao vaspitač u obdaništu, što je često slučaj u nekim evropskim klubovima.

Cene pića su, osim u periodu happy hour-a kada padaju i ispod 100 thb, uglavnom oko 140-180 thb za sok, pivo ili jednostavnije koktele - otprilike 4 evra. Ulaz se ne plaća. U pojedinim klubovima, poput Miami-ja i Insomnia-e, organizuju se izvlačenja gde se dele solidne sume i po 10.000 thb (oko 250 evra) na svaki sat. U Lucifer-u imaju sistem sa balonima okačenim na plafon - u njih stavljaju novčanice od 20 do 1.000 thb, a u tačno određeno vreme ih puštaju, nakon čega nastaje pravi grabež. Ovde nema diskriminacije - ko ima srca da otima od zajapurenih domorotkinja, neka izvoli.

Klubovi rade do kasnih jutarnjih sati - izlasci u pola pet ujutru su uobičajeni, a mnogi tek tada ulaze, tako da žurka verovatno traje do ranih prepodnevnih sati. Go-go klubovi i barovi u principu rade do 4, a onda mnogi dolaze na after party u regularne klubove.

Gde pojesti u povratku iz provoda - Restorani koji rade do jutra

Posle duge noći, ništa ne prija kao dobar obrok. Tri mesta blizu Walking Streeta koja rade do 7 ujutru ili non-stop pravi su spas. Prvi je restoran praktično spojen sa jednim od popularnih klubova - klopa je pristojna i masna, taman koliko treba da se neutrališe prethodno veče. Na meniju su hamburgeri, pice, testenine, lazanje i naravno, tajlandska jela. Cene su standardne.

Zatim, tu je čuveni Beer Garden, smešten pred samom kapijom Walking Streeta. Da biste došli do restorana, morate proći nekoliko beer barova sa hostesama - dovoljno je samo držati se ivice i proći do kraja. Sam restoran hvale i lokalni Tajlanđani: cene standardne, pogled na luku, hrana odlična. Jedino u pojedinim večerima miris kanalizacije ume da pokvari utisak ako sedite uz samu ivicu, jer je izlivna cev relativno blizu. Povucite se unutra i uživajte.

Treća preporuka je odličan tajlandski restoran specijalizovan za pačetinu, ali nudi i morske plodove, supice i sve ostalo. Nalazi se na izlasku iz Walking Streeta ka 2nd Road, otprilike na sredini pre raskrsnice. Radi noću i rano ujutro, a specijalitet - pačeće pečenje u sosu od bibera i belog luka - jednostavno morate probati.

Ulična hrana i lokalni specijaliteti

Tajlandska ulična hrana je legendarna, i potpuno opravdano. Pad thai - jedno od najpoznatijih jela - može se naći za samo 60 thb, i to zaista jako dobar. Supica sa nudlama i pačetinom u nekim restoranima košta oko 80 thb (oko 2 evra), što je neverovatno povoljno za kvalitet koji se dobija.

U Super Marine centru, škampi na žaru i red snapper pečen u soli dolaze po ceni od oko 300 thb (oko 8 evra) za ribu, dok je porcija grilovanih škampa manje od 200 thb (oko 5 evra). Musaman kari - bogato jelo sa odličnim balansom kokosovog mleka, gde ni jedan ukus ne dominira - može se pronaći u random restoranima duž Soi Buakhao. Tu je i stewed beef soup (supa od goveđeg gulaša) za 90 thb, sa dodatnim sojinim klicama, fenomenalna.

Za desert, nezaobilazan je sladoled od kokosa na mangu i slatkom pirinču - cena oko 90 thb. Na uličnim tezgama možete pronaći i jakitori piletinu i svinjetinu, sveže morske plodove u mini food centrima, kao i ogroman izbor voća i smutija. Gde god da se nađete na Tajlandu, gladni teško da ćete ostati.

Sanctuary of Truth - Hram koji oduzima dah

U severnom delu Pataje, skroz na kraju plaže u delu koji se zove Naklua, smešten je veličanstveni Sanctuary of Truth. Ovaj hram je započet davne 1981. godine i - zanimljivo - još uvek nije završen. U potpunosti se gradi od drveta, koristeći isključivo ručni alat, i videćete veliki broj drvodelja na delu. Zbog toga su mere zaštite obavezne - po ulasku u glavni deo dobićete građevinski šlem koji morate nositi.

Da biste došli do hrama, najbolje je koristiti sistem bahtbuseva da dođete što bliže, a zatim uzeti moto-taksi ili pešačiti. Vožnja moto-taksijem od početka Naklua Soi 12 do hrama trebalo bi da košta oko 30 thb. Pešačenje se ne preporučuje - putem apsolutno nema šta da se vidi, a distanca je prilično dugačka (dobrih 20 minuta od Naklua Road). Ulaznica za kompleks košta 500 thb.

Sanctuary of Truth ima četiri kraka, od kojih svaki predstavlja jedan od stilova Azije - tajlandski, kambodžanski, kineski i hindu. Hram objedinjuje istočnjačku religiju i filozofiju preko prikaza iz svetih spisa budizma i hinduizma. Kompleks je veliki, sa vrtovima, restoranima, čak i mini zoo vrtom. Do samog hrama vode stepenice koje silaze do dela sa jezercem. Iskustvo je zaista oduševljavajuće.

Važna pravila ponašanja - Poštujte domaćine

Na Tajlandu postoje pravila koja se moraju poštovati, naročito na svetim mestima. Svuda su vidno označena pravila ponašanja, uključujući kodeks oblačenja. U hramove i palate ne može se ući u šorcu i majici bez rukava - ovo važi podjednako i za muškarce i za žene. Na ulazu u komplekse dežuraju uniformisana lica koja regulišu neprimereno obučene posetioce.

Jedno od najvažnijih pravila: nikako, ni u ludilu, ni u totalnom pijanstvu, ne smete uvrediti kralja ili članove kraljevske porodice. Za Tajlanđane, posebno nedavno preminuli kralj, predstavljaju gotovo božanstvo. Za uvredu kraljevske porodice kazne su izuzetno stroge i mogu uključivati višegodišnje zatvorske kazne. Takođe, čak i gaženje novčanice sa likom kralja na ulici može rezultirati novčanom kaznom.

Na javnim mestima, poput parkova i BTS stanica, u 18 časova emituje se nacionalna himna. Svi prisutni staju kao ukopani i prekidaju šta god da rade. Kada se himna završi, svi nastavljaju sa svojim aktivnostima. Ispratite ovaj trenutak dostojanstveno - Tajlanđani su izuzetno osetljivi na pitanja nacije i ponosa.

Smestaj i planiranje budžeta

Smeštaj na Tajlandu može biti izuzetno povoljan. Dvokrevetne sobe mogu se naći već od 10 evra po noćenju (po sobi, ne po osobi), pa do nekoliko stotina evra za najbolje resorte na najboljim plažama. Sa 30-40 evra po noćenju dobija se sigurica - pristojan hotel ili bungalov za dvoje, troje ili četvoro bez ikakvih problema.

Za duži boravak, preporučuju se hoteli sa apartmanskim tipom soba, poput onih u zoni Pattayaklang, paralelno sa 2nd Road u nivou Soi 6. Ovde nema žurki do jutra i teškog saobraćaja, pa možete lepo da se naspavate. Sobe od 43 m² sa kuhinjskim prostorom, aparaturom, velikim frižiderom - praktično apartman - mogu se naći po ceni od oko 45 evra, što je solidna cifra, ali se definitivno isplati.

Saveti za putovanje avionom i transfer

Cene avio-karata za Tajland variraju u zavisnosti od sezone i avio-kompanije. Povoljne ponude mogu se naći u rasponu od 420 do 500 evra za povratnu kartu sa jednim presedanjem. Kompanije poput Qatar Airways, Turkish Airlines, Emirates i Etihad redovno imaju promocije. Za unutrašnje letove, Air Asia i druge low-cost kompanije nude povoljne karte - na primer, let od Bangkoka do Surat Thani-ja može se naći za 60 evra po osobi, dok direktan let za Koh Samui može koštati i do 220 evra. Zato mnogi biraju opciju sa autobusom i trajektom, što je dosta povoljnije.

Prilikom transfera sa aerodroma u gradu, imajte na umu da taksi sa uključenim taksimetrom uvek bude povoljniji od fiksnih ponuda koje vam daju na recepciji hotela. Vožnja od centra Bangkoka do Don Mueang aerodroma, dugačka preko 30 kilometara, sa putarinama i bakšišem izađe oko 360 thb, dok hoteli često traže i 550 thb za istu relaciju.

Zaključak - Zašto se uvek vraćamo

Tajland je zemlja kontrasta. S jedne strane, imate prekomercijalizovane plaže prepune turista, bučne glisere i cene koje rastu iz godine u godinu. S druge strane, tu su skrivene uvale, mirisni pad thai za sitne pare, hramovi koji ostavljaju bez daha i noćni život koji prosto ne poznaje granice. I uprkos svim manama - rastu cena, povremenoj gužvi i kulturološkim šokovima - ova zemlja ima nešto što tera ljude da joj se iznova vraćaju.

Možda je to osmeh lokalnog stanovništva, možda miris tamarind paste i srirače u vazduhu, a možda jednostavno osećaj da ste na mestu gde sve može da se dogodi. Bilo da ste ljubitelj plaža, noćnog provoda, hramova ili jednostavno želite da iskusite nešto potpuno drugačije - Tajland će vam to pružiti. I to je ono što ga čini posebnim.

Kao što iskusni putnici često kažu: jedva čekam da se vratim. A to je, na kraju krajeva, i najvažniji utisak.