Sve o stručnom ispitu za bezbednost i zdravlje na radu - priprema, iskustva i zapošljavanje

Ukoliko se interesujete za stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu ili već spremate potrebnu literaturu, na pravom ste mestu. Tema je poslednjih godina sve aktuelnija, a forumski razgovori pokazuju koliko je ljudima značajno da podele iskustvo i dobiju konkretne informacije. Ovaj tekst nastao je upravo na osnovu takvih razmena - bez imenovanja, bez citiranja pojedinaca, ali sa svim ključnim detaljima koji vam mogu pomoći da donesete odluku, spremite se i polože ispit.

Zašto je ova tema sve traženija?

Bezbednost i zdravlje na radu je oblast koja je kod nas dugo bila zapostavljena, ali se sada vraća na velika vrata. Sve veći broj firmi, od malih preduzeća do velikih fabrika, traži lice za bezbednost i zdravlje na radu. Zakonska regulativa postaje stroža, a tržište rada sve više vrednuje ovo zanimanje. Čak i oni koji su završili potpuno drugačije škole, polažu ispit i pronalaze posao. Ipak, veliko je interesovanje i među studentima koji razmišljaju da li vredi završavati fakultet iz ove oblasti, kao i među ljudima koji su u potrazi za dodatnim angažovanjem.

Ko može da polaže stručni ispit?

Jedna od najčešćih nedoumica jeste ko ima pravo da izađe na ovaj ispit. Prema trenutno važećim propisima, ispit može polagati svako, bez obzira na stručnu spremu. To znači da i osoba sa srednjom školom, nakon položenog ispita, može da radi kao lice za bezbednost i zdravlje na radu u nekoj ustanovi ili firmi. Postoji, međutim, razlika kada je reč o radu u agenciji. Za rad u agenciji potrebno je posedovati odgovarajuće visoko obrazovanje (najmanje 180 ESPB sa tehničko-tehnoloških ili medicinskih fakulteta), dok se u sopstvenoj firmi ili javnoj ustanovi može raditi i bez fakulteta, ukoliko je ispit položen.

U praksi, to znači da mnogi ljudi iz drugih struka - profesori tehničkog obrazovanja, pravnici, medicinski radnici, pa čak i gimnazijalci - uspešno polažu ispit i bave se ovim poslom. Naravno, situacija se menja, a najavljeni su i novi zakonski uslovi koji će zahtevati viši nivo obrazovanja i licencu, ali o tome ćemo kasnije.

Koliko košta i kako se prijaviti?

Cena polaganja se sastoji iz nekoliko taksi. Iznos za stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu je 12.140 dinara (sa pratećim taksama koje su naknadno korigovane na 12.560 dinara). Postoji i ispit za odgovorno lice (pregled i provera opreme za rad i ispitivanje uslova radne okoline) koji košta 15.180 dinara, ali nije obavezan za sve. Prijava se šalje Upravi za bezbednost i zdravlje na radu, a najbolje je pozvati ih telefonom da biste dobili tačne instrukcije i rokove.

Nakon prijave, poziv za polaganje stiže na kućnu adresu, najčešće petnaestak dana pre ispita. Termini se organizuju otprilike jednom mesečno, vikendom, na adresi u Nemanjinoj (Terazije 41, dvorišna zgrada). U zavisnosti od broja prijavljenih, na red se dolazi za mesec do tri meseca od prijave.

Kako izgleda sam ispit - detaljna struktura

Ispit traje ceo dan, obično od 9 sati, i psihički je veoma zahtevan. Sastoji se iz nekoliko delova (četiri usmena i dva pismena, uz manja odstupanja u organizaciji). Učesnici se prozivaju abecednim redom i ulaze u različite kancelarije. Evo šta vas očekuje:

Prvi deo: Međunarodni propisi i ustavni okvir

U prvoj kancelariji izvlače se tri pitanja. Ispituje se Ustav Republike Srbije (osnovne slobode, ravnopravnost svojine, zabrana ropstva), konvencije MOR-a (npr. Konvencija 81 o inspekciji rada, Konvencija 148 o zaštiti od profesionalnih rizika, Konvencija 155 o bezbednosti i zdravlju na radu) i ugovori o osnivanju Evropske unije (Rim, Mastriht, Lisabon). Ovaj deo deluje apstraktno, ali se brzo prolazi - ispitivači su uglavnom korektni i ne zadržavaju se dugo.

Drugi deo: Radno pravo, penzijsko i zdravstveno osiguranje

Sledeća prostorija obuhvata Zakon o radu, Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o socijalnoj zaštiti. Pitanja se odnose na zasnivanje radnog odnosa, godišnji odmor, zaštitu invalida, povredu na radu u smislu PIO, beneficirani radni staž, odmore u toku radnog vremena, naknadu štete, diskriminaciju i kolektivne ugovore. Iako ima dosta članova, ovaj deo se smatra srednje teškim i prolaznost je visoka.

Treći deo: Pismena izrada akta o proceni rizika

Ovo je pismeni zadatak za koji se dobija konkretno radno mesto. Kandidat treba da izradi procenu rizika za jedno radno mesto po izabranoj metodi. Nekada se tema birala u dogovoru sa ispitivačem (npr. neko je dobio „vodoinstalater“, neko „automehaničar“, „zavarivač“, „viljuškarista“, „konobar“, pa čak i „ribar“ ili „tkač na razboju“). Danas više nije moguće koristiti literaturu osim liste opasnosti i štetnosti i šifrarnika. Dozvoljen je laptop i telefon, ali se odnedavno strogo kontroliše šta se unosi. Ipak, mnogi svedoče da je u praksi bilo moguće prepisati ili koristiti unapred pripremljene materijale, mada se to ne preporučuje kao strategija. Za pisanje je predviđeno dva sata, a ispitivač posle toga samo prelistava rad i zaokružuje da li je mesto sa povećanim rizikom ili ne.

Ključni savet: ponesite unapred pripremljenu procenu za nekoliko radnih mesta, pišite čitko i obavezno navedite metodu (Kinney, matrica 5x5, itd.) i legendu. Iako deluje zastrašujuće, ovaj deo se relativno lako savladava ako ste dobro uvežbali formu.

Četvrti deo: Pravilnici („stručni deo“)

Najteži i najzahtevniji segment. U ovoj kancelariji sede najstroži ispitivači, a pitanja su konkretna i detaljna. Tu se ispituje poznavanje pravilnika: pravilnik o proceni rizika, pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad na radnom mestu, pravilnik o električnim instalacijama, pravilnik o građevinskim radovima, pravilnik o zaštiti od buke i vibracija, pravilnik o prvoj pomoći, pravilnik o bezbednosti mašina, pravilnik o eksplozivnim atmosferama, pravilnik o ručnom prenošenju tereta i još mnogi drugi. Ukupno ih ima preko dvadeset. Pitanja često traže nabrajanja, brojčane vrednosti (npr. granična vrednost buke 85 dB, akciona 80 dB; vrednosti vibracija za šaku-ruku; površina gradilišta za plan izvođenja radova 300 m²), oznake, dokumentaciju, itd.

Ispitivači su rigorozni i ne tolerišu neznanje osnovnih pojmova. Međutim, ukoliko pokažete da ste učili i da vladate logikom propisa, često pomažu podpitanjima. Prolaznost na ovom delu je najniža i upravo tu mnogi padaju (svega tridesetak odsto izlazi sa položenim iz prvog pokušaja).

Peti deo: Procena rizika (usmeni)

Iako je pismeni deo već odrađen, sada sledi usmena odbrana i dodatna pitanja isključivo iz pravilnika o proceni rizika i šireg akta o proceni rizika. Ispituje se: šta je opasnost, koje su vrste štetnosti, obaveze poslodavca, uloga službe medicine rada, hijerarhija procene rizika, rokovi za preventivne i periodične preglede opreme, tehnička dokumentacija za mašine, oznake usaglašenosti i slično. Pitanja su koncipirana tako da povežu teoriju i praksu.

Kako se pripremiti - literatura, skripte i obuke

S obzirom na obim gradiva, priprema je ozbiljna. Zvaničan spisak literature je dostupan na sajtu Uprave za bezbednost i zdravlje na radu, ali je nepregledan i često konfuzan. Zbog toga se većina kandidata oslanja na skripte - sažete materijale sa pitanjima i odgovorima. One se mogu nabaviti preko interneta, najčešće po ceni od 1.000 do 2.000 dinara. Iako su skripte korisne, one same po sebi nisu dovoljne. Ispitivači su već upoznati sa njihovim sadržajem i namerno postavljaju pitanja koja nisu u skripti, ili su formulisana drugačije. Zato je neophodno pročitati i same pravilnike i zakone, bar one najvažnije.

Mnogi preporučuju odlazak na konsultacije koje organizuju iskusni predavači (nekada su to bili članovi komisije). Obuka u trajanju od pet do šest nedelja, ili kraći intenzivni kursevi, pomažu da se shvati suština i sistematizuje znanje. Cene su različite - od 25.000 dinara pa naviše - ali se isplati jer se na njima dobijaju smernice šta je najvažnije, kako se formulišu odgovori i na šta ispitivači obraćaju pažnju. Takođe, korisno je otići na slušanje ispita pre nego što sami izađete na polaganje: tako možete čuti aktuelna pitanja i videti kako teče ceo proces.

Najčešća pitanja i tipični „problemi“

Na osnovu brojnih iskustava, izdvajaju se neke oblasti koje zadaju najviše muke:

• Konvencije: previše slične, teško se pamte brojevi i nazivi. Savet: naučiti po tri-četiri rečenice za svaku, fokusirati se na one koje su najčešće pominjane (155, 148, 81, 161).
• Radno pravo: mnogo članova i izuzetaka. Obratiti pažnju na prekovremeni rad, godišnji odmor, zaštitu trudnica i porodilja.
• Pravilnici o električnoj energiji i građevini: obimni, zastareli, puni brojeva i detalja. Ne očekuje se da se zna svaki podatak, ali osnovne granične vrednosti (osvetljenje, visina rada, mere zaštite) moraju biti automatizovane.
• Procena rizika: trema oko nepoznatog radnog mesta. Rešenje je vežba - uzmite tri-četiri potpuno različita zanimanja i prođite kroz kompletnu proceduru. Metoda Kinney je najčešće korišćena zbog jednostavnosti.

Na ispitu se pitanja ne postavljaju samo iz izvučenih papirića. Ispitivač može da „prošeta“ kroz više pravilnika, naročito ako primeti da kandidat zna. Zato je važno pokazati logiku, a ne bubanje napamet.

Koliko vremena je potrebno za spremanje?

Iskustva su podeljena. Neki su položili efektivno za dve nedelje intenzivnog učenja (po više sati dnevno). Drugi su se spremali tri meseca i više. Prosek je, prema rečima većine, dva do tri meseca, naročito ako se radi i ima porodičnih obaveza. Ključno je svakodnevno ponavljanje, jer se ogromna količina podataka lako zaboravi. Poslednje dve nedelje pred ispit su najbitnije - tada se sve slaže i strahovi prerastaju u samopouzdanje.

Da li vredi polagati i kakve su mogućnosti za posao?

Odgovor je potvrdan, uz ogradu. Tražnja za licima za bezbednost i zdravlje na radu je u porastu. Svaka firma, bez obzira na veličinu, mora da ima angažovano lice - ili zaposleno, ili putem agencije. Posao je odgovoran, ali i perspektivan. Plate variraju. Početnici u domaćim firmama mogu očekivati minimalac ili nešto iznad proseka (30.000 - 50.000 dinara), dok u stranim kompanijama, naročito na pozicijama HSE menadžera, zarade idu i do nekoliko hiljada evra. Naravno, to podrazumeva viši nivo obrazovanja, godine iskustva i dodatne sertifikate.

Rad u agenciji podrazumeva nešto veću platu, ali i veću odgovornost i česta terenska obilaženja. Ima posla i za one koji su tek položili ispit, posebno ako su spremni da rade za početnu platu i stiču iskustvo. Bitno je napomenuti da je česta pojava da poslodavci pošalju zaposlene na polaganje kako bi uštedeli na angažovanju novog radnika - tako da se i unutar postojećih firmi otvaraju prilike.

Novi zakon i šta donosi budućnost

Od 1. decembra 2019. i kasnije, najavljivane su izmene zakona koje će značajno promeniti uslove za obavljanje ovog posla. Prema informacijama, uvodi se licenca za lica za bezbednost i zdravlje na radu koja će važiti pet godina i obnavljati se na osnovu sakupljenih bodova sa stručnih seminara. Očekuje se i da će biti neophodno visoko obrazovanje tehničke struke za dobijanje licence. To znači da će oni koji imaju samo srednju školu, čak i sa položenim ispitom, imati ograničene mogućnosti u budućnosti. Tačni rokovi i prelazne odredbe još uvek nisu sasvim jasni, ali je ovo dodatni motiv da se ispit položi što pre i da se iskoristi trenutna fleksibilnost zakona.

Stručnjaci i iskusni praktičari savetuju da se, uporedo sa polaganjem, razmišlja o nastavku školovanja ili sticanju dodatnih kvalifikacija (master, specijalizacije), jer će tržište to sve više vrednovati. Oblast zaštite životne sredine i procene rizika od požara takođe su u ekspanziji i predstavljaju logičan produžetak karijere.

Zaključak - ispit nije bauk, ali zahteva ozbiljnost

Iako je obim gradiva veliki a pritisak na ispitu značajan, stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu je itekako savladiv. Većina onih koji su ga položili slaže se u jednom: nije toliko težak koliko je psihički iscrpljujući, i često kandidati sami sebe obaraju tremom ili nedovoljnom fokusiranošću na suštinu. Priprema mora biti sistematična - pročitajte svaki pravilnik bar jednom, nabavite dobru skriptu, idite na konsultacije ako je moguće, i što više vežbajte pisanje procene rizika.

Ispitivači su danas, prema svedočenjima, mahom korektni i spremni da pomognu ukoliko vide da je kandidat zaista učio. Ne očekuje se da znate sve napamet, već da razumete logiku propisa i da ih možete primeniti. Sreća igra ulogu - neki dobiju lakša pitanja i jednostavnije radno mesto - ali temeljna priprema uvek daje rezultat.

Na kraju, imajte na umu da se ovo zanimanje sve više traži, da su primanja u stalnom porastu i da se isplati uložiti vreme i novac. Bilo da ste student koji dvoumi da li da nastavi studije, zaposleni koji traži alternativu ili neko ko želi dodatnu sigurnost na tržištu rada, polaganje ovog ispita otvara vrata koja su donedavno bila rezervisana samo za uski krug ljudi. Samo napred!