Dehidrirana koža lica: uzroci, nega i profesionalni tretmani

Dehidrirana koža lica: zašto zimi koža zateže, peruta se i traži više od lagane hidratacije

Kada dođu hladniji dani, grejanje, vetar i nagle promene temperature, mnoge osobe primećuju da im koža lica više nije onakva kakva je bila tokom proleća i leta. Javlja se osećaj zatezanja, koža izgleda umorno, sitne linije postaju vidljivije, a šminka počinje da se zadržava na suvim ili perutavim delovima. Paradoksalno, kod dela osoba istovremeno postoji i masni sjaj u T-zoni, dok su obrazi i dalje žedni. To je jedan od najčešćih znakova dehidrirane kože, stanja koje nije isto što i klasična suva koža.

Dehidriranost lica ne mora da bude trajna karakteristika. Ona je često prolazno stanje izazvano spoljašnjim i unutrašnjim faktorima. Zato je važno razumeti šta se dešava sa kožnom barijerom, kako pravilno pristupiti nezi i kada je vreme da se potraži pomoć stručnjaka ili da se razmisli o profesionalnim tretmanima. U ovom tekstu obrađujemo uzroke, svakodnevnu rutinu, sastojke, greške u nezi, kao i savremene procedure kao što su biološki tretmani, hemijski pilinzi, mezoterapija lica, dermapen, PRP tretman i drugi.

Šta je dehidrirana koža i po čemu se razlikuje od suve i ispošćene kože

Dehidrirana koža je koža kojoj nedostaje voda. Suva koža je tip kože kome hronično nedostaje lipida, odnosno masnoća koje čuvaju zaštitni film. Ispošćena koža je stanje u kome je kožna barijera oslabljena, najčešće zbog agresivnog čišćenja, preteranog pilinga ili nepravilne nege, pa koža gubi i vodu i lipide. Granice nisu uvek oštre i kod mnogih osoba se kombinuju.

Osoba sa dehidriranom kožom može imati masnu T-zonu, proširene pore i mitisere, a da istovremeno oseća zatezanje, peckanje i perutanje. Osoba sa suvom kožom obično ima osećaj nedostatka masnoće, koža je hrapava, sklona crvenilu i iritaciji. Ispošćena koža može da izgleda kao da je „preplanula“ ili previše tanka, sa izraženim crvenilom i netolerancijom na mnoge proizvode.

Kada se ova stanja preklope, javlja se začarani krug: koža zateže, pa osoba poseže za bogatijim kremama. Ako su kreme preteške za tip kože, javljaju se bubuljice ili mitiseri. Osoba zatim prelazi na lagane hidratantne kreme, ali one nisu dovoljne da popune barijeru, pa se zatezanje vraća. Rešenje nije u jednom proizvodu, već u balansu između hidratacije, umirenja, zaštite i umerenog čišćenja.

Najčešći uzroci dehidriranosti lica

Spoljašnji uzroci uključuju izlaganje hladnoći, vetru, suvom vazduhu iz grejanja ili klima uređaja, previše tople vode, često tuširanje, agresivne sapune, pene i gelove koji sadrže jake tenzide, alkohol visoko u sastavu, preterano trljanje i piling. Unutrašnji uzroci mogu biti nedostatak tečnosti, neuravnotežena ishrana siromašna zdravim mastima, stres, nedostatak sna, hormonske promene, uzrast, određeni lekovi i zdravstvena stanja.

Posebno su rizične osobe koje svakodnevno koriste sredstva za matiranje i proizvode namenjene masnoj koži. Takvi proizvodi mogu dodatno da isuše već dehidriranu kožu. Isto važi za sredstva za čišćenje sa visokim procentom alkohola, za česte pilinge i za kombinovanje više aktivnih sastojaka bez pauze. Kožna barijera tada slabi, pa voda lakše isparava, a iritansi lakše prodiru.

Zanimljivo je da dehidriranost može da se pojavi i kod osoba koje piju dovoljno vode. Razlog je što hidratacija „iznutra“ nije dovoljna ako je barijera oštećena. Koža mora da zadrži vlagu, a za to su potrebni ceramidi, holesterol, masne kiseline, pantenol, glicerin, hijaluronska kiselina i drugi sastojci koji podržavaju barijeru.

Kako prepoznati dehidriranu kožu: simptomi koje ne treba ignorisati

Najčešći znakovi su osećaj zatezanja nakon umivanja, perutanje oko nosa, obraza, brade i uglova usana, vidljive fine linije koje se pojačavaju kada se koža ne nahrani, tup ten, crvenilo, peckanje, svrab, osetljivost na kozmetiku i osećaj da proizvodi „sede“ na koži umesto da se upiju. Kod masne dehidrirane kože javlja se i pojačano lučenje sebuma, sjaj, mitiseri i bubuljice, jer koža kompenzuje nedostatak vlage.

Dehidrirana koža može da izgleda kao koža koja je istovremeno masna i suva. Puder se zadržava na perutavim delovima, a u toku dana lice počinje da sija. Osoba ima utisak da joj ništa ne odgovara: lagane kreme ne hidriraju dovoljno, a bogate kreme zapušavaju pore. Tada je najvažnije uspostaviti rutinu koja neće dodatno iritirati kožu.

Osnovna pravila nege dehidrirane kože

Prvo pravilo je da se koža ne isušuje. To znači da treba izbaciti čvrste sapune, agresivne pene, gelove sa jakim tenzidima i sredstva za matiranje koja sadrže alkohol. Drugo pravilo je da se koža hidrira u slojevima: vodom, serumom, emolijentom i okluzivom. Treće pravilo je da se novi proizvod uvodi postepeno, jedan po jedan, kako bi se znalo šta odgovara, a šta izaziva reakciju.

Četvrto pravilo je da noćna nega bude bogatija od dnevne. Danju je dovoljna lagana hidratantna krema i zaštita od spoljašnjih uticaja. Noću koža prolazi kroz regeneraciju, pa može da podnese hranljiviju kremu, ulje ili masku. Peto pravilo je da se koža ne preterano čisti. Ako nema šminke, često je dovoljno umivanje mlakom vodom i blagim sredstvom, a ujutru samo ispiranje.

Čišćenje lica: prvi korak koji može da pogorša ili popravi stanje

Čišćenje lica je korak u kome se najčešće prave greške. Mnogi ljudi koriste isti proizvod godinama, ne primećujući da im koža vremenom postaje osetljivija. Ako posle umivanja lice zateže, pecka ili crveni, sredstvo verovatno nije odgovarajuće. Blago čišćenje lica podrazumeva mlaku vodu, kremaste ili uljne čistače, micelarne vode koje se ne ispiraju ako su namenjene osetljivoj koži, ili gelove sa blagim tenzidima.

Osobe sa dehidriranom kožom mogu da koriste mleko za lice, uljni čistač ili balzam za čišćenje. Oni ne razgrađuju barijeru i ne ostavljaju osećaj zategnutosti. Nakon čišćenja lica, kožu treba blago utapkati peškirom, a ne trljati. Ako je koža jako dehidrirana, može se preskočiti jutarnje čišćenje gelom i samo isprati lice vodom. Time se smanjuje rizik od dodatne iritacije.

Za skidanje šminke najbolje je koristiti dvofazni sredstvo ili ulje, potom blagi čistač. Micelarna voda može da bude odlična, ali ne treba je trljati previše. Ako osoba koristi hemijski piling ili neki drugi aktivni tretman, čišćenje mora biti još nežnije. U suprotnom, koža postaje ispošćena i sklona crvenilu.

Tonici, hidrolati i termalna voda

Nakon čišćenja, koža može da primi hidratantni tonik, hidrolat ili termalnu vodu. Tonici sa alkoholom nisu dobri za dehidriranu kožu. Umesto njih, biraju se proizvodi sa pantenolom, glicerinom, aloe verom, bisabololom ili hijaluronskom kiselinom. Hidrolati ruže, kamilice, lavande ili hamamelisa mogu da umire kožu, ali i oni mogu da iritiraju ako su previše koncentrovani ili ako sadrže alkohol.

Termalna voda može da osveži i umiri kožu, naročito kod osetljivih osoba. Međutim, sama voda koja ispari može dodatno da isuši kožu ako se preko nje ne stavi krema. Zato je pravilo: prskanje termalnom vodom ili hidrolatom, pa odmah hidratantni serum i krema. Time se vlaga „zaključava“ u koži.

Serumi za dehidriranu kožu: hijaluronska kiselina, pantenol, urea i niacinamid

Serumi su koncentrovani proizvodi koji mogu da doprinesu hidrataciji. Hijaluronska kiselina privlači vodu, pantenol umiruje, urea omekšava i zadržava vlagu, glicerin je jedan od najboljih humektanata, niacinamid jača barijeru i smanjuje crvenilo, a ceramidi popravljaju lipidni sloj. Za dehidriranu kožu često su korisni serumi sa kombinacijom ovih sastojaka.

Važno je znati da hijaluronska kiselina može da isuši kožu ako se nanosi na potpuno suvu kožu u suvoj sredini i ako se preko nje ne stavi krema. Zato se serum nanosi na blago vlažnu kožu, a zatim sledi emolijentna krema. Ako je koža sklona bubuljicama, biraju se lagani serumi bez teških ulja i bez komedogenih sastojaka.

Urea je sastojak koji u malim koncentracijama hidrira, a u većim keratinizuje i pomaže kod perutanja. Za lice se obično koriste kreme sa 5% uree, dok su veće koncentracije namenjene telu i stopalima. Pantenol ili provitamin B5 je odličan za umirenje i obnovu. Ako osoba ima oštećenu barijeru, može da koristi jednostavne kreme sa pantenolom, glicerinom i ceramidima.

Kreme za lice: lagane hidratantne danju, hranljive noću

Jedna od najčešćih grešaka je korišćenje isključivo laganih hidratantnih krema tokom cele godine. Lagane kreme su korisne leti i za masnu kožu, ali zimi i u grejnoj sezoni često nisu dovoljne. Dehidriranoj koži je tada potrebna hranljivija krema koja sadrži emolijente i okluzive, kao što su skvalan, ceramidi, masne kiseline, biljna ulja, shea puter ili dimetikon.

Danju se preporučuje krema koja se brzo upija, ne ostavlja težak film i dobra je podloga za šminku. Noću može da se koristi bogatija krema, možda i sa dodatkom nekoliko kapi ulja. Ako koža i pored toga zateže, može se napraviti „sendvič“: serum, krema, pa tanak sloj okluzivne kreme ili ulja. Osobe sa masnom dehidriranom kožom treba da izbegavaju preteške kreme koje sadrže velike količine parafina ili mineralnih ulja ako su im sklone zapušavanju pora.

Kod izbora kreme pomaže i praćenje sastava. Ako krema sadrži alkohol visoko na listi, može da isuši. Ako sadrži puno silikona, može da izgleda lepo na koži, ali ne mora da znači da hidrira. Ako sadrži parfem, može da iritira osetljive osobe. Najbolje je birati proizvode sa kratkom i jasnom listom sastojaka, namenjene osetljivoj ili dehidriranoj koži.

Ulja u nezi dehidrirane kože: kada pomažu, a kada mogu da štete

Prirodna ulja mogu da budu odlični emolijensi. Ricinusovo ulje je gusto i može da pomogne kod perutanja, ali može da bude preteško za masnu kožu. Jojoba je slična ljudskom sebumu i često se dobro pokazuje kod mešovite i masne kože. Bademovo, arganovo, avokadovo, ulje noćurka i ulje koštica grožđa su takođe česti izbori. Kokosovo i maslinovo ulje su komedogenija i ne odgovaraju svima.

Ulje se najbolje nanosi na blago vlažnu kožu, u maloj količini. Jedna do dve kapi mogu biti dovoljne za celo lice. Ako se pretera, koža može da izgleda masno i da se pore zapuše. Osobe sa dehidriranom masnom kožom mogu da probaju ulja bogata linoleinskom kiselinom, jer ona mogu da pomognu u regulaciji sebuma. Ako se pojave bubuljice ili mitiseri, ulje treba prekinuti.

Ulje nije zamena za hidrataciju. Ono sprečava gubitak vlage, ali ne privlači vodu. Zato je najbolja kombinacija: hidratantni serum ili krema sa humektantima, pa preko njih ulje ili bogatija krema. Tako koža dobija i vodu i zaštitu.

Piling i maske: umerenost je ključ

Hemijski piling može da pomogne kod perutanja, mitisera i tupog tena, ali kod dehidrirane kože mora da se koristi pažljivo. Preterani hemijski pilingovi mogu da oštete barijeru i izazovu crvenilo, peckanje i dodatnu dehidriranost. Zato se preporučuje da se piling radi jednom u dve do tri nedelje, u zavisnosti od tipa kože i koncentracije kiselina.

Enzimski pilinzi su nežniji i mogu da budu bolji izbor za osetljivu kožu. Piling sa glinom može da očisti pore, ali može i da isuši, pa ga ne treba koristiti prečesto. Hidratantne maske sa hijaluronskom kiselinom, pantenolom, aloe verom ili ceramidima mogu da umire kožu. Maske se mogu stavljati jednu do dve puta nedeljno, a ako koža pecka, treba ih isprati odmah.

Ako tražite hemijski piling iskustva, najčešće ćete čuti da je rezultat najbolji kada se piling kombinuje sa kvalitetnom kućnom negom i zaštitom od sunca. Ponekad se sreće i nepravilan zapis hemijskih piligna, ali pravilno je hemijskih pilinga. U svakom slučaju, pre pilinga je dobro konsultovati se sa stručnjakom, naročito ako je koža osetljiva ili sklona hiperpigmentacijama.

Zaštita od spoljašnjih uticaja: zima, grejanje, vetar i sunce

Zimi je posebno važno zaštititi kožu od hladnoće i vetra. Pre izlaska nanosi se hranljivija krema ili balzam koji stvara zaštitni sloj. Kod kuće, u prostorijama sa grejanjem, vazduh je suv, pa ovlaživač može da pomogne. Ako nema ovlaživača, mogu se koristiti posude sa vodom na radijatorima ili češće provetravanje.

Sunce je takođe faktor koji doprinosi dehidriranosti i oštećenju kože. Zato je SPF neophodan tokom cele godine. Ako je koža dehidrirana, biraju se hidratantni SPF proizvodi koji sadrže pantenol, glicerin ili hijaluronsku kiselinu. Izbegavaju se proizvodi sa jakim mirisima i alkoholom.

Topla voda za umivanje može da isuši kožu. Zato se preporučuje mlaka voda. Isto važi za tuširanje: previše vruća voda i dugo tuširanje mogu da oslabe barijeru. Nakon tuširanja, kožu treba nahraniti dok je još vlažna.

Ishrana, voda i suplementi: hidratacija iznutra

Ishrana bogata zdravim mastima može da podrži kožnu barijeru. Avokado, orašasti plodovi, semenke, maslinovo ulje, riba bogata omega-3 masnim kiselinama i druge namirnice mogu da budu korisne. Ako osoba ne unosi dovoljno masti, koža može da bude suva i ispošćena, čak i kada pije dovoljno vode.

Voda je važna, ali ne treba se siliti da se pije prekomerna količina. Dovoljno je slušati potrebe organizma i piti redovno tokom dana. Čajevi, supe i voće takođe doprinose unosu tečnosti. Suplementi kao što su riblje ulje, omega-3, cink, vitamin E i biotin mogu da pomognu, ali ih treba uzimati uz stručni savet, naročito ako osoba ima zdravstvene probleme ili uzima lekove.

Profesionalni tretmani za dehidriranu i osetljivu kožu

Kada kućna nega nije dovoljna, profesionalni tretmani mogu da pomognu. Pre svakog tretmana važno je da se uradi procena kože i da se utvrdi da nema aktivne infekcije, iritacije ili kontraindikacija. Tretmani se mogu raditi u ordinaciji ili u privatnoj klinici za plastičnu hirurgiju, u zavisnosti od vrste procedure. Ako birate privatnu kliniku za plastičnu hirurgiju, proverite iskustvo, opremu i konsultaciju. Isto važi za privatne klinike za plastičnu hirurgiju i za privatnu kliniku za plastičnu hirurgiju u kojoj se obavljaju estetski zahvati.

Biološki tretman je termin koji se koristi za procedure koje podstiču prirodne procese regeneracije. Biološki tretmani mogu da obuhvate PRP, mezoterapiju, stimulatore kolagena i druge metode. Cilj bioloških tretmana je da se poboljša kvalitet kože, hidratacija i tonus. Kod izbora biološkog tretmana važno je znati šta se tačno primenjuje, koliko je sesija potrebno i kakvi su rezultati. Biološkim tretmanima se često kombinuju različite tehnike, pa se tako postiže bolji efekat. Nakon biološkog tretmana koža može biti osetljivija, pa je nega prvih dana posebno važna. U zavisnosti od indikacija, biološkom tretmanu može da prethodi priprema koja uključuje hidrataciju i zaštitu.

Cryo mezo lift je tretman koji kombinuje hladnoću i mezoterapiju. Cryo mezo lift može da stimuliše mikrocirkulaciju i da poboljša izgled kože. Kod cryo mezo lifta često se radi na licu, vratu i dekolteu. Cryo mezo liftom se može postići osveženje i zatezanje, ali rezultati zavise od kvaliteta kože. Ako se radi o cryo mezo liftu, neophodna je dobra procena i pravilna nega posle tretmana.

Hemijski piling može da ukloni mrtve ćelije i podstakne obnovu. Hemijski pilinzi se razlikuju po vrsti kiseline i koncentraciji. Hemijske pilinge treba raditi kod stručnjaka, naročito ako je koža dehidrirana. Hemijskim pilingom se može poboljšati tekstura, ali preterivanje vodi ka iritaciji. Hemijskim pilingovima se često tretiraju hiperpigmentacije, ožiljci od akni i fine linije. Kod hemijskih pilinga važna je zaštita od sunca. Hemijskim pilinzima se mogu kombinovati i drugi tretmani, ali uz pauzu. Ako imate hemijski piling iskustva, podelite ih sa stručnjakom kako bi se prilagodila nega. Hemijskog pilinga se ne treba plašiti, ali se mora raditi odgovorno. U hemijskom pilingu ključna je umerenost.

Hijaluronski fileri se koriste za hidrataciju i volumen. Hijaluronske filere treba da ubrizgava samo obučeni stručnjak. Hijaluronski filer može da popuni bore i da poboljša hidrataciju. Kod hijaluronskih filera važno je odabrati pravi preparat. Hijaluronskim filerima se mogu tretirati usne, obrazi, podočnjaci i druge regije. Hijaluronskog filera delovanje je privremeno, ali se može ponavljati. U hijaluronskom fileru se nalazi supstanca koja veže vodu, pa koža izgleda svežije.

Laserska epilacija nije primarno tretman za dehidriranost, ali može da bude deo estetske rutine. Laserske epilacije se rade na različitim delovima tela. U laserskoj epilaciji koristi se svetlost koja uništava folikule dlake. Laserskom epilacijom se postiže trajno smanjenje dlaka. Lasersku epilaciju treba raditi u ordinaciji sa odgovarajućom opremom.

Face lifting, face liftinga, face liftingom, face liftingu, face-lifting, facelifting, fejs lifting, fejs-lifting i fejslifting su termini koji se odnose na zatezanje lica. Postoje hirurški i nehirurški pristupi. Face liftingom se može postići vidljivije zatezanje, dok se fejs liftingom često nazivaju i minimalno invazivne procedure. Facelifting može da uključi i tretmane koji ne zahtevaju operaciju. Fejs-lifting i fejslifting su sinonimi koji se sreću u praksi. Pre face liftinga neophodna je konsultacija.

Lipotransfer je procedura prenošenja sopstvenih masnih ćelija. Lipotransfera se koristi za popunjavanje određenih regija. Lipotransferom se može postići prirodan izgled. U lipotransferu je važno da se uzme dovoljna količina masnog tkiva i da se pravilno obradi.

Matične ćelije se koriste u regenerativnoj medicini i estetici. Matičnih ćelija ima u različitim tkivima. Matičnim ćelijama se može podstaći obnova kože. Tretmani sa matičnim ćelijama zahtevaju posebnu opremu i stručnost.

Mezoterapija lica je tretman kojim se u kožu unose kokteli vitamina, minerala i hijaluronske kiseline. Mezoterapije lica mogu da hidriraju i osveže. U mezoterapiji lica koriste se tanke igle. Mezoterapijom lica se postiže bolja hidratacija. Mezoterapiju lica treba raditi u serijama.

Dermapen je uređaj za mikroneedling. Dermapena pravi sitne kanale koji podstiču kolagen. Dermapenom se mogu tretirati ožiljci, bore i tekstura kože. U dermapenu se mogu kombinovati serumi. Dermapen može da pomogne i kod dehidrirane kože, ali zahteva negu posle tretmana.

Miolift je tretman koji se koristi za zatezanje mišića lica. Miolifta deluje na mišiće i može da poboljša tonus. Mioliftom se postiže osveženje. U mioliftu je važna pravilna tehnika.

PRP tretman koristi plazmu bogatu trombocitima. PRP se dobija iz sopstvene krvi. PRP tretmana može da podstakne regeneraciju. PRP tretmanom se mogu tretirati bore, ožiljci i opadanje kose. U PRP tretmanu nema stranih supstanci.

Skin busteri, skin boosteri, skin buster, skin-busteri i skin-buster su preparati koji se ubrizgavaju za hidrataciju. Skin boostera može da zadrži vlagu u koži. Skin boostere treba razlikovati od filera. Skin boosteri ne daju volumen, već hidriraju. Skin boosterima se postiže sjaj i elastičnost. Kod skin bustera važna je kvalitetna primena. Skin-bustera i skin-bustere treba birati prema tipu kože. Skin-busteri i skin-busterima se mogu tretirati lice, vrat i dekolte.

Stimulator kolagena je supstanca koja podstiče proizvodnju kolagena. Stimulatora kolagena ima više vrsta. Stimulatori kolagena se koriste za zatezanje. Stimulatorima kolagena se može poboljšati čvrstoća kože. Stimulatorom kolagena se postiže postepen efekat. U stimulatoru kolagena ključna je pravilna tehnika.

Temporalni lifting je procedura kojom se zateže temporаlni deo lica. Temporalnim liftingom se može podići obrva i slepoočnica. Temporalnog liftinga rezultati su dugotrajniji. U temporalnom liftingu važna je procena anatomije.

Aktivni kiseonik za lice je tretman koji osvežava i čisti kožu. Aktivnim kiseonikom za lice se može poboljšati ten. Aktivnog kiseonika za lice ima u različitim aparatima. U aktivnom kiseoniku za lice ključna je pravilna primena.

Uklanjanje akni je medicinski postupak koji treba raditi kod dermatologa. Uklanjanja akni može da spreči ožiljke. Uklanjanjem akni se ne smeju stiskati bubuljice kod kuće. U uklanjanju akni koriste se sterilni instrumenti.

Uklanjanje bradavica je takođe medicinska procedura. Uklanjanja bradavica se radi iz zdravstvenih i estetskih razloga. Uklanjanja bradavice treba prepustiti stručnjaku. Uklanjanje bradavice može da zahteva više sesija. Uklanjanjem bradavica se smanjuje rizik od širenja. Uklanjanjem bradavice se ne sme raditi kod kuće. U uklanjanju bradavica koriste se krioterapija, laser ili druge metode.

Kako izabrati pravi tretman i negu

Pre svega, potrebno je utvrditi da li je koža dehidrirana, suva, ispošćena ili kombinovana. Ako je koža osetljiva i sklona crvenilu, prvo se popravlja barijera, a tek onda razmišlja o aktivnim tretmanima. Ako je koža masna i dehidrirana, biraju se lagani hidratantni proizvodi i eventualno ulja bogata linoleinskom kiselinom. Ako je koža suva, potrebni su bogatiji emolijenti i okluzivi.

Kod profesionalnih tretmana treba imati realna očekivanja. Nijedan tretman ne može da zameni svakodnevnu negu. Najbolji rezultati se postižu kombinacijom kućne rutine, zaštite od sunca, pravilne ishrane i povremenih stručnih tretmana. Ako se pojavi iritacija, crvenilo ili bol, tretman treba prekinuti i obratiti se stručnjaku.

Zaključak: dehidrirana koža traži balans, a ne agresiju

Dehidrirana koža lica nije retkost, naročito u hladnijem delu godine i u uslovima grejanja. Osećaj zatezanja, perutanje, masni sjaj i osetljivost mogu da se jave i kod osoba koje inače nemaju problematičnu kožu. Ključ je u tome da se koža ne isušuje, da se hidrira u slojevima i da se biraju proizvodi koji podržavaju barijeru. Čišćenje lica treba da bude blago, serumi hidratantni, a kreme prilagođene danu i noći.

Ako kućna nega ne daje rezultate, mogu se razmotriti profesionalne procedure. Biološki tretmani, mezoterapija lica, dermapen, PRP tretman, skin busteri, stimulatori kolagena, aktivni kiseonik za lice i drugi tretmani mogu da pomognu, ali samo uz stručnu procenu. Hemijski pilinzi mogu da poboljšaju teksturu, ali zahtevaju umerenost. Hijaluronski fileri i lipotransfer mogu da popune i hidriraju, dok face lifting i temporalni lifting mogu da zategnu. Uklanjanje akni i uklanjanje bradavica su medicinske procedure koje treba raditi u odgovarajućim uslovima.

Najvažnije je da se koža posmatra kao živi organ koji traži doslednost, nežnost i ravnotežu. Kada se dehidriranost prepozna na vreme i kada se nega prilagodi, koža može ponovo da postane meka, glatka i otpornija. Umesto eksperimentisanja sa mnogo proizvoda odjednom, bolje je uvesti nekoliko kvalitetnih koraka i ostati pri njima. Tako se gradi zdrava rutina koja dugoročno daje vidljivije i stabilnije rezultate.